Sindrom slomljenog srca

830b4f78-ac74-49cf-b0c7-8e06abb901a6

Čarlton i Leona su bili u braku skoro 64 godine. Bili su jedna duša.  Zajedno su se budili ujutru i znali, šta god da im dan nosi sa sobom, proći će kroz to zajedno. Bili su tim. Kada se Leona, iznenada razbolela i umrla, njen muž je umro 14 dana posle nje.

‚Posle mamine sahrane, stalno je govorio: ‚‚Samo želim da umrem, samo želim da umrem‚‚. Iskreno verujem da je umro zbog slomljenog srca‚‚– kazao je njihov sin.

Slične priče obišle su svet. Mediji u Teksasu obavestili su javnost o bračnom paru koji je proveo više od 50 godina zajedničkog života (Wanda I Frank Hodges). Umrli su jedno za drugim u razmaku od 12 sati.

Mesec dana kasnije, mediji su objavili da su muž i žena koji su bili više od 60 godina u braku  umrli u razmaku od sat vremena (Ricard i Nancy Trimmer)

Često čujemo izraz umro je od tuge ili umro je zbog slomljenog srca.  Snimljeni su mnogi filmovi, napisane su mnoge knjige o tome.

Može li se zaista umreti od tuge i slomljenog srca?

Nauka priznaje ovaj fenomen. O njemu se prvi put pisalo 1991.godine , a u poslednjih 10 godina i šira populacija  priča o njemu.

U medicini, on je poznat kao Takotsubo kardiomiopatija kojoj ,u 60% slučajeva prethodi snažan emocionalni ili fizički stres, uključujući smrt bliske osobe.

Univerzitet u Glazgovu je uradio 2007. godine istraživanje u koje je bilo uključeno više od 4000 bračnih parova starosti između 45. i 64. godine ,koje pokazuje da se rizik od smrti udovaca i udovica povećava za 30 % u prvih 6 meseci posle smrti bračnog druga.

Fizički simptomi  koje ispoljavaju osobe sa sindromom slomljenog srca imitiraju srčani napad i za rezultat imaju slabost srčanog mišića.

Drugi simptomi su emotivnog i mentalnog porekla. Muž i žena su sistem podrške jadno drugom. Kada jedno do njih umre, sistem podrške nestaje i oni gube volju za životom.

Staru osobu koja se bori sa ovako velikim gubitkom treba slušati.  Ne treba izbegavati razgovore o umrlom iz straha da ćete je podsetiti na njen bol.

Gospođa koja je izgubila svog supruga u njegovoj sedamdesetoj godini života, a koga je negovala 10 godina ,dok je bio bolestan od kancera, priseća se da su se prijatelji i rodbina posle sahrane njenog muža povukli. Bez ikakve zle namere, želeli su da joj daju malo privatnosti i prostora za tugovanje. Prepuštena sama sebi, satima je plakala.

‘’Bol je bio nepodnošljiv. Plakala sam i plakala. Niko nije mogao da me čuje. Bila sam u groznici, toliko mi je nedostajao. Bilo bi mi mnogo lakše, da je neko prosto bio tu pored mene, da me čuje, da me sasluša.’’

Ukoliko se nađete blizu stare osobe koja je izgubila bračnog druga, u izražavanju svog saosećanja, ne naglašavajte da odlično znate kako se dotična osoba oseća, osim, ako i sami niste prošli istu situaciju.

Izbegavajte floskule tipa: moraš biti jak ili vreme leči sve

 Uveravajte je da je učinila sve što je mogla, ali,nemojte preceniti sebe i očekivati da ćete staru osobu utešiti i da će zahvaljujući Vama prestati da bude tužna.

Naravno, treba razmisliti o stručnoj pomoći ako period tugovanja predugo traje i ako primetite:

  • Napade teskobe i straha
  • Preuzimanje simptoma bolesti od kojih je pokojnik bolovao i umro
  • Apatiju
  • Destruktivno ponašanje prema sebi
  • Depresiju
  • Preteranu aktivnost bez pokazivanja osećanja gubitka