Podatak govori da 50% osoba starijih od 65 godina nije sposobno da samostalno obavlja osnovne životne aktivnosti, dok je 25% ove populacije potpuno zavisno od tuđe nege i pomoći.

Podaci koji su navedeni ukazuju na nepovoljan položaj porodica koje su suočene sa nemoći svojih najbližih.Zbog preopterećenosti svakodnevnim životnim problemima i poslovnim obavezama, ali i nedostatka kompetencija, porodice starih osoba, često nisu u mogućnosti da odgovore na njihove potrebe, niti da pruže adekvatnu negu u krugu porodice.U okvakvim situacijama često je,jedna od opcija, smeštaj starije osobe u dom institucionalnog tipa.Ipak, neretko,stari ljudi se protive ovakvom rešenju. Sa druge strane,teži se deinstitucionalizaciji kojapodrazumeva pružanje različitih usluga u zajednici, sa ciljem što dužeg boravka u primarnoj/porodičnoj sredini korisnika, odnosno prevencija institucionalnog zbrinjavanja.
Zbog toga je usluga pomoći i nege u kući starim osobama važan oblik vaninstitucionalne socijalne zaštite starih.
Koncept vaninstitucionalne zaštite podrazumeva da se „pruža podrška starom čoveku da što duže boravi u svom prirodnom, a samim tim i najmanje restriktivnom okruženju“ (Zajić i dr., 2014:146).

Istraživanja pokazuju da je opšte psihofizičko stanje starih ljudi koji žive u svojim kućama, u poznatom okruženju, bolje od onih koji su smešteni u domove institucionalnog tipa.
Ubrzan tempo života, udaljenost od mesta stanovanja naših najbližih, manjak stručnosti i emotivna upletenost predstavljaju prepreke sa kojima se suočavamo u pokušajima da obezbedimo adekvatnu negu i pomoć za naše najbliže.

No, često nismo sigurni kada je pravi trenutak da svojim najbližim članovima porodice obezbedimo dodatnu pomoć u obavljanju svakodnevnih aktivnosti i kada je potreba za takvom vrstom pomoci realna.

Ukoliko niste sigurni da li je Vašim starijim članovima porodice potrebna pomoć u kući i nega, pokušajte da date odgovore na sledeća pitanja:

Na sajtu Republičkog Fonda za Penzijsko i Invalidsko Osiguranje možete se informisati ko ima pravo na novčanu naknadu za negu i pomoć drugog lica.

Novčana naknada iznosi 22.030,99 dinara i nije uslovljena visinom drugih primanja

Na sajtu zavoda za Socijalno Osiguranje stoji:

‚‚Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica ima osiguranik i korisnik penzije kome je zbog prirode i težine stanja povrede ili bolesti neophodna pomoć i nega drugog lica radi zadovoljenja osnovnih životnih potreba.

Da li razmišljate o sopstvenoj starosti?
U kojim godinama je po Vašem mišljenju čovek star?
Na osnovu čega smo neku osobu definisali kao staru?Na osnovu spoljašnjeg izgleda, opšteg zdravstvenog stanja,godina?

Republički zavod za statistiku objavio je 2015.godine studiju pod nazivom „Demografski profil starog stanovništva Srbije“  u kome jasno možemo videti činjenicu da stanovništvo,kako na globalnom nivou,tako i na teritoriji Republike Srbije,postaje sve starije.

Samo 6 decenija ranije Srbija jes spadala u jednu od zemalja sa najmlađom populacijom u Evropi.

Udeo ljudi koji su stariji od 65 godina bio je 5,6%. Prosečna starost 29,1 godina, a indeks starenja 0,19.

Najnoviji rezultati pokazuju da se udeo ljudi koji su stariji od 65 godina povećao na 17,4%. Prosečna starost stanovništva je 42,2 godine, indeks demografskog starenja, koji se meri odnosom starijih ljudi od 65 godina i mlađih od 15 godina je 1,22.

Od 1994.godine,svakog 21.Septembra, obeležava se Svetski Dan borbe protiv Alchajmerove Bolesti, sa ciljem podizanja svesti i edukacije šire populacije o samoj bolesti i o uticaju te bolesti,kako na obolelu osobu, ali i na čitavu porodicu i društvo.

Alchajmerova bolest jeste progresivni degenerativni moždani poremećaj koji za posledicu ima postepeni i nepovratni gubitak pamćenja. Osobe, obolele od ove bolesti vremenom gube orjentaciju u vremenu i prostoru, imaju problem sa govorom, problem u svakodnevnim aktivnostima i vođenju samostalnog života.

Alchajmerova bolest prvi put je zvanično opisana 1906.godine od strane psihijatra Alojza Alchajmera po kome je bolest i dobila svoje ime.

Procene iz 2013.godine pokazuju da u svetu, više od 36 miliona osoba boluje od Alchajmerove bolesti.

U Srbiji se procenjuje da od ove bolesti pati više od 160 000 ljudi, sa tendencijom porasta.

Pretpostavke su da na svakih 7 sekundi jedna osoba na svetu oboli od Alchajmerove bolesti.

Jasno je zašto je bitno podići svest šire javnosti o ovoj bolesti

15.jun se obeležava kao Međunarodni dan borbe potiv nasilja nad starijim osobama širom sveta, pa tako i u Srbiji. Prvi put je ovaj dan u svetu obeležen 15. juna 2006. godine na inicijativu Međunarodne mreže za prevenciju nasilja nad starima.

Svako ko se bavi poslom nege i pomoći starim ljudima u kućnim uslovima, svestan je specifičnosti svog posla.

Opis Vašeg posla postoji, znaju se Vaši zadaci, ali se oni sprovode u kući korisnika usluga.

Ta činjenica, Vaš zadatak čini delikatnim.

Očekuje se od Vas da posao nege i pomoći obavljate profesionalno, kvaliteno, poštujući kuću i porodične odnose , ali i navike koje staro lice ima.

Uslovi u kući znaju biti neadekvatni za obavljanje svakodnevnih poslova.

Neretko, kreveti u kojima spavaju nepokretna lica su niski.

U kupatilu ne postoje tuš kabine, pa je kupanje i higijena teško pokretnih osoba rizična i od Vas zahteva visok stepen improvizacije.

Zgrade u kojima žive stari ljudi u većini slučajeva nemaju rampu, kako bi ste ga kolicima mogli izvesti napolje na svež vazduh.

Mnoge stvari tehničke prirode mogu stajati kao prepreka Vašem trudu.

Čarlton i Leona su bili u braku skoro 64 godine. Bili su jedna duša.  Zajedno su se budili ujutru i znali, šta god da im dan nosi sa sobom, proći će kroz to zajedno. Bili su tim. Kada se Leona, iznenada razbolela i umrla, njen muž je umro 14 dana posle nje.

Barbara ne može da se seti mnogih stvari. Na primer: rođendana svoje ćerke, koliko su joj unuci stari, šta je večerala sinoć, šta je gledala na televizoru,kako se zove prodavnica preko puta njene kuće… ali , može da se seti da voli tost sa cimetom koji joj negovateljica napravi kada ima tešku noć, dobro zna da je njena negovateljica kupa svako jutro i da joj telo maže njenom omliljenom kremom,  Seća se da je volela da peva i pleše, da voli sendvič od slanine sa zelenom salatom. Naprosto, ono čega se seti danas-to je važno. Sasvim je u redu zaboraviti neke stvari.

(Barbara Taylor Vaughan) ima 90 godina. Kada je saznala da boluje od Alchajemrove bolesti, otvorila je facebook starnicu nudeći savete ‘’male stare gospođe’ vezane za život ljudi koji pate od pomenute bolesti. Nada se, da će na ovaj način, motivisati ljude da pomognu,kako osobama koje boluju od Alchajmerove bolesti ili drugih oblika demencije,tako i porodicama koje neguju takovog bolesnika.