Podatak govori da 50% osoba starijih od 65 godina nije sposobno da samostalno obavlja osnovne životne aktivnosti, dok je 25% ove populacije potpuno zavisno od tuđe nege i pomoći.

Podaci koji su navedeni ukazuju na nepovoljan položaj porodica koje su suočene sa nemoći svojih najbližih.Zbog preopterećenosti svakodnevnim životnim problemima i poslovnim obavezama, ali i nedostatka kompetencija, porodice starih osoba, često nisu u mogućnosti da odgovore na njihove potrebe, niti da pruže adekvatnu negu u krugu porodice.U okvakvim situacijama često je,jedna od opcija, smeštaj starije osobe u dom institucionalnog tipa.Ipak, neretko,stari ljudi se protive ovakvom rešenju. Sa druge strane,teži se deinstitucionalizaciji kojapodrazumeva pružanje različitih usluga u zajednici, sa ciljem što dužeg boravka u primarnoj/porodičnoj sredini korisnika, odnosno prevencija institucionalnog zbrinjavanja.
Zbog toga je usluga pomoći i nege u kući starim osobama važan oblik vaninstitucionalne socijalne zaštite starih.
Koncept vaninstitucionalne zaštite podrazumeva da se „pruža podrška starom čoveku da što duže boravi u svom prirodnom, a samim tim i najmanje restriktivnom okruženju“ (Zajić i dr., 2014:146).

Istraživanja pokazuju da je opšte psihofizičko stanje starih ljudi koji žive u svojim kućama, u poznatom okruženju, bolje od onih koji su smešteni u domove institucionalnog tipa.
Ubrzan tempo života, udaljenost od mesta stanovanja naših najbližih, manjak stručnosti i emotivna upletenost predstavljaju prepreke sa kojima se suočavamo u pokušajima da obezbedimo adekvatnu negu i pomoć za naše najbliže.

No, često nismo sigurni kada je pravi trenutak da svojim najbližim članovima porodice obezbedimo dodatnu pomoć u obavljanju svakodnevnih aktivnosti i kada je potreba za takvom vrstom pomoci realna.

Ukoliko niste sigurni da li je Vašim starijim članovima porodice potrebna pomoć u kući i nega, pokušajte da date odgovore na sledeća pitanja:

Na sajtu Republičkog Fonda za Penzijsko i Invalidsko Osiguranje možete se informisati ko ima pravo na novčanu naknadu za negu i pomoć drugog lica.

Novčana naknada iznosi 22.030,99 dinara i nije uslovljena visinom drugih primanja

Na sajtu zavoda za Socijalno Osiguranje stoji:

‚‚Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica ima osiguranik i korisnik penzije kome je zbog prirode i težine stanja povrede ili bolesti neophodna pomoć i nega drugog lica radi zadovoljenja osnovnih životnih potreba.

Da li razmišljate o sopstvenoj starosti?
U kojim godinama je po Vašem mišljenju čovek star?
Na osnovu čega smo neku osobu definisali kao staru?Na osnovu spoljašnjeg izgleda, opšteg zdravstvenog stanja,godina?

Republički zavod za statistiku objavio je 2015.godine studiju pod nazivom „Demografski profil starog stanovništva Srbije“  u kome jasno možemo videti činjenicu da stanovništvo,kako na globalnom nivou,tako i na teritoriji Republike Srbije,postaje sve starije.

Samo 6 decenija ranije Srbija jes spadala u jednu od zemalja sa najmlađom populacijom u Evropi.

Udeo ljudi koji su stariji od 65 godina bio je 5,6%. Prosečna starost 29,1 godina, a indeks starenja 0,19.

Najnoviji rezultati pokazuju da se udeo ljudi koji su stariji od 65 godina povećao na 17,4%. Prosečna starost stanovništva je 42,2 godine, indeks demografskog starenja, koji se meri odnosom starijih ljudi od 65 godina i mlađih od 15 godina je 1,22.

Psihoterapijski edukanti su stručnjaci različitih profila (dipl. psiholozi, defektolozi, lekari, psihijatri, andragozi) koji su nakon završenog fakulteta započeli svoju specijalizaciju za oblast psihoterapije. Obično, oni provedu od 1-3 god. na treningu pre nego što počnu da rade sa klijentima pod supervizijom, dok im napredan deo treninga još uvek traje.

Važno je da znate da to nisu nestručne osobe koje će eksperimentisati i učiniti na vama, to su ljudi koji su proveli najmanje 5-7 godina (prvo na matičnom fakultetu, posle na terapijskoj specijalizaciji ) usavršavajući svoja znanja i oni već imaju mnoge potrebne veštine i znanja o psihoterapiji, samo što još uvek nisu potpuno završili trening.

Geštalt Terapija pruža podršku čoveku i pomaže mu da osvesti i prihvati svoje realne,stvarne potrebe. Usmerava ga na proces koji se dešava sada i ovde.
Pomaže mu da osvesti fiksirana uverenja i modele ponašanja koja ga drže na jednom, takoreći zaglavljenom iskustvu i prekidaju prirodni životni tok.
Ohrabrije pojedinca da sagleda i osnaži svoje lične kapacitete i sisteme podrške.

Deca su bića daleko različita od odraslih ljudi. Ona su po prirodi radoznala, stvorena da istražuju svet oko sebe, i to rade od malih nogu.

Da bi to istraživanje sveta bilo dobro, efektno, korisno po dete, ono mora da bude u sigurnom okruženju. Sigurno okruženje stvaraju roditelji i osobe koje brinu o detetu.

Pod sigurnim okruženjem se ne misli samo na fizički bezbedno okruženje,već i na ostvarivanje sigurne afektivne vezanosti od samog dolaska deteta na svet, između roditelja i deteta. Ostvarivanje afektivne vezanosti između roditelja i deteta je jako bitna, jer dete na taj način uči, istražuje.

Od 1994.godine,svakog 21.Septembra, obeležava se Svetski Dan borbe protiv Alchajmerove Bolesti, sa ciljem podizanja svesti i edukacije šire populacije o samoj bolesti i o uticaju te bolesti,kako na obolelu osobu, ali i na čitavu porodicu i društvo.

Alchajmerova bolest jeste progresivni degenerativni moždani poremećaj koji za posledicu ima postepeni i nepovratni gubitak pamćenja. Osobe, obolele od ove bolesti vremenom gube orjentaciju u vremenu i prostoru, imaju problem sa govorom, problem u svakodnevnim aktivnostima i vođenju samostalnog života.

Alchajmerova bolest prvi put je zvanično opisana 1906.godine od strane psihijatra Alojza Alchajmera po kome je bolest i dobila svoje ime.

Procene iz 2013.godine pokazuju da u svetu, više od 36 miliona osoba boluje od Alchajmerove bolesti.

U Srbiji se procenjuje da od ove bolesti pati više od 160 000 ljudi, sa tendencijom porasta.

Pretpostavke su da na svakih 7 sekundi jedna osoba na svetu oboli od Alchajmerove bolesti.

Jasno je zašto je bitno podići svest šire javnosti o ovoj bolesti