O psihoterapiji

Psihoterapija je proces u kojem, kroz razgovor sa psihoterapeutom, kao stručnom osobom, bolje upoznajemo sebe, svoje potrebe i osvešćujemo svoj potencijal za lični rast i razvoj.

Kontakt sa drugim ljudima nam je neophodan u jednom psihološko primarnom smislu, baš kao što su nam na fiziološkom nivou potrebni hrana, voda i san.
Kvalitet i zadovoljstvo životom, velikim stepenom zavisi od kvaliteta kontakta i odnosa koje uspostavljamo sa drugim ljudima.
Potreban nam je dobar odnos sa drugima, da bi smo bili u balansu.
No, ono što bi trebao biti izvor balansa, često je izvor našeg problema i nezadovoljstva.
Zbog nemogućnosti da uspostavimo kvalitetne odnose sa drugima, patimo. Nismo u balansu.
Krivimo sebe ili druge.
Pravdamo se ili preterano kritikujemo.
Ne osećamo iskrenu pripadnost i uvažavanje. Ne umemo da zadovoljimo sopstevne potrebe u kontaktu sa drugima, niti kvalitetno da zadovoljimo potrebe drugih ljudi, a da se ne izgubimo kao individua u tom odnosu.
Često ne znamo ni da prepoznamo svoje potrebe u datim okolnostima.
Primenjujemo neke modele ponašanja koje smo nekada usovijili, koji nisu adekvatni situacijama u kojima se nalazimo.
Zapravo, ne uspevamo da ispratimo stalnu promenu okolnosti koje nam tok životnog iskustva donosi, niti da se adekvatno prilagodimo tim promenama.
Postajemo zbunjeni.
Kada smo zbunjeni, ne ponašamo se adekvatno. Trpe sve sfere našeg života, a nezadovoljstvo raste.
Kao da se život odvija mimo nas, kao niz događaja nad kojima nemamo kontrolu.
Ako smo u takvom stanju duži period, naša funkcionalst slabi.
Kao u izmaglici, tražimo rešenja i formule koje bi dovele do promene.
Koliko puta ste o istom problemu, koji vas tišti duže vreme, pričali sa prijateljem, bliskom osobom?
Možda ste osetili olakšanje, oslobodili se trenutno napetosti koja se nakupljala.
No, da li je problem nestao ili ste ga rešili?
Da li su vam dobronamerni saveti prijatelja pomogli?
Verovatno nisu, bar ne na duže staze.
Ako vam je prijatelj ubedljiv u savetovanju, može učiniti da se osetite još lošije, manje sposobnim da se nosite sa izazovima života.
Sa druge strane, dobri prijatelj može biti nevešt govornik, te vam njegovi saveti mogu delovati potpuno strano, kao da vaš prijatelj nije shvatio, video, kao de ne zna kako vam je zaista.
Pa, ako saveti prijatelja i razgovori ne pomažu, ako ne dovode do rešenja problema i promene, kako će nam razgovor sa psihoterapeutom pomoći?
Psihoterapeut poštuje naše potrebe. Razume našu želju da rešimo problem, to nas i dovodi na terapiju.
No,kada od psihoterapeuta zatražmo odgovor na pitanje Recite mi šta treba da uradim …. on nam ne nudi savete i gotove odgovore na tacni, niti je kadar u mnogim situacijama da to ponudi.
Saveti zapravo šalju poruku :
ja znam ono što ti ne znaš.
Treba da budeš drugačiji.
Takav kakav jesi nisi dovoljno dobar.
Sve ove poruke izazivaju stid i krivicu.Udaljavaju nas od onoga kako zaista jesmo i traže da se promenimo, preskačući sebe.
Nasuprot savetima, psihoterapeut nam daje prostor, pokazujući zainteresovanost da nas ugleda onakve kakvi zaista jesmo.
U njemu imamo dobrog slušaoca. Nekoga ko pokazuje razumevanje na jednom ljudskom nivou. Sa njim gradimo odnos, postepeno i pažljivo. Korak po korak, poveravamo svoja osećanja, misli, stavove. Poštujući naš tempo, bodri nas da svoja osećanja koja potiskujemo, kao nepoželjna, doživimo u potpunosti. Kako između nas poverenje raste, izražavamo svoje strahove, frustracije, bes, tugu i ne bivamo odbačeni zbog njih.
Nekada na psihoterapiji, možda i po prvi put u životu,dobijamo priliku da budemo ono što jesmo, bez straha da ćemo biti odbačeni, što je oslobađajuće i povezujuće.
Kada smo jednom ugledani i priznati onakvi kakvi jesmo, kada ono što smo potiskivali i što smo otuđili od našeg bića, izrazimo izistinski, podržani od psihoterapeuta, vidimo da bol, strahovi, nepravde, frustracije nisu zauvek i da nisu sudbinsko samoproročanstvo kojeg smo se toliko plašili.
Baš zahvaljujući tim preživljenim i proživljenim emocijama, regenerišemo poverenje u naše biće, da je kadro da se snađe i izrazi na nove načine u zavisnosti od onoga što nam okolnosti života donose. Poverenje koje smo zanemarili i zaboravili, pritusnuti teretom života i pokušajima da pobegnemo od tog tereta, verujući da je rešenje izvan nas.
Kako terapija odmiče, postajemo svesni da smo sa psihoterapeutom uspostavili kvalitetan međuljudski odnos.
U tom iskustvu građenja odnosa sa psihoterapeutom, učestvujemo vrlo aktivno i ravnopravno, od samog početka.
Poverenje koje je terapeut pokazao našem biću, snaži nas i ohrabruje. Dublja povezanost sa sobom, omogućuje nam da prepoznamo naše autentične potrebe u kontaktu sa drugim ljudima. Postajemo svesni da, živeći u prošlim iskustvima, nosimo načine kojima sebe blokiramo u sadašnjosti. U interakciji sa psihoterapeutom iznalazimo načine na koje prevazilazimo te modele ponašanja koja nas blokiraju i dozvoljavamo da se nova iskustva dese.
Uviđamo da smo kadri za zdrav međuljudski odnos i da smo sposobni da postavimo granice na jedan zdrav, društveno prihvatljiv način.
Osnaženi psihoterapijskim iskustvom, oprobavamo se u svakodnevnom životu. Shvatamo da promena kojoj smo težili nije agresivan čin i odluka, već tihi put prihvatanja sebe, obnavljanja poverenja u sopstvene snage. Što je najvažnije, shvatamo da promena nije definitivni, finalni proizvod, već stalno prilagođavanje životnim okolnostima, kako lepim, tako i onim teškim.

Geštalt psihoterapija polazi od uverenja da se rađamo sa potencijalima i resursima pomoću kojih možemo živeti kvalitetne živote. Imamo kapacitete da rešimo probleme koji staju pred nas u raznim životnim okolnostima koje se neprestalno menjaju. Mi se rađamo sa potencijalom stalnog kreativnog prilagođavanja.
No, tokom života bivamo prekidani na razne načine. Određeni događaji, određene poruke koje dobijamo od ljudi koji su za nas bitni, traume prekidaju ovu našu sposobnost zdravog i aktivnog učestvovanja u sopstvenom iskustvu.
Time se vezujemo za određene modele ponašanja i uverenja kojima kočimo naš dalji razvoj i sposobnost kreativne promene u skladu sa životnim okolnostima.
Geštalt terapija usmerena na proces koji se dešava sada i ovde, pomaže da osvestimo ova fiksirana uverenja i modele ponašanja koja nas drže na jednom, takoreći zaglavljenom iskustvu i prekidaju prirodni životni tok.
Lepota Geštalt Terapije je u njenoj zainteresovanosti za naše kako, pre nego za naše zašto.
Odgovori na pitanje zašto, vode nas u prošlost, udaljavaju od sadašnjeg iskustva.
Pokušavajući da odgovorimo na pitanje zašto, mi objašnjavamo, interpretiramo, pravdamo se. Zauzimamo odbrambeni stav, nudimo spremne, mehaničke odgovore koji su odraz našeg fiksiranog uverenja kojima i jesmo zakočeni u životnom toku.
Nasuprot tome, kako nas pokazuje.
U traganju za odgovorima na pitanje kako, mobilišemo svoje resurse, povezujemo se dublje sa sobom. Pokazujemo se.
Osvešćujemo svoje postupke u sada i ovde. Stičemo uvide kako sebe blokiramo.
Geštalt terapeut, nas poziva na samopoštovanje, ohrabrujući nas na istraživanje i eksperimentisanje, verujući u naše kapacitete koje smo blokirali, ali koji i dalje leže u našem biću.
Kada jednom iskusimo sebe i svoje ponašanje na drugačiji način, u sadašnjem iskustvu, jačamo naše zanemareno i životnim okolnostima zaboravljeno poverenje u vlastito biće, okrećući se podršci koja iz njega dolazi. Učimo da rešenja i odgovori na probleme koje nam život neminovno donosi leže unutar nas. Učimo da podržimo sami sebe.

Kada nas zadesi kakav problem, kada nam i ne ide baš dobro, neko će se poveriti prijatelju, neko će otići u kafanu, neko će se prejesti, neko će prespavati ceo dan, dok druga osoba neće oka sklopiti, spisak je dugačak.
Sve je to legitimno, ako pomaže osobi u određenom trenutku.
No, ako usled problema koji nas muči duži vremenski period imamo smanjenu funkcionalnost ili nismo funkcionalni, dobro je potražiti podršku psihoterapeuta.

Neka od osećanja i stanja koja nam ukazuju da potražimo podršku psihoterapeuta mogu biti:
• Konstantno osećanje umora,iscrpljenosti.
• Loša koncentracija.
• Loše raspoloženje koje traje duži vremenski period.
• Nesanica, loš ,isprekidan san.
• Nesigurnost u sebe,manjak samopouzdanja.
• Dugotrajan osećaj bespomoćnosti i beznadežnosti bez konkretnog razloga.
• Dugotrajno osećanje straha, strepnje.
• Osećanje nepripadanja ili odbačenosti.
• Napadi panike.
• Često osećanje besa.
• Osećanje stida koje nas blokira.
• Osećaj da nas niko ne razume.
• Česta i nagla promena raspoloženja, bez konkretnog razloga.
• Problem sa ishranom (prejedanje, uznemirenost u stomaku, nedostatak apetita).
• Ćesta upotreba lekova za smirenje bez konultacije sa lekarom, u cilju rešavanja problema koji nas muče.
• Često opijanje i konzumiranje alkohola.

Različite životne situacije nas odvode na psihoterapiju:
• Partnerska kriza.
• Porodični problemi .
• Bolest bliske osobe.
• Smrt bliske osobe.
• Problemi ili nezadovoljstvo na poslu.
• Problemi u školi i učenju.
• Problemi u odnosu sa roditeljima.
• Teško uklapanje u vršnjačko okruženje.
• Strikno i slepo pridržavanje pravila ili kršenje istih.
• Trauma .
• Problemi u seksualnom životu.
• Neuspeh u uspostavljanju intimnijih partnerskih odnosa.

Pored problema sa kojima se, svako od nas,manje više , u različitim životnim okolnostima susretne, povod za odlazak kod psihoterapeuta može biti želja da bolje upoznamo sebe i da poboljšamo kvalitet života.
Podrška psihoterapeuta se preporučuje ukoliko želite da
• Razvijete svoju autentičnost i kreativnost.
• Poboljšate svoju poslovnu poziciju i unapredite karijeru.
• Poboljšate svoje partnerske odnose.
• Podržite svoju ulogu roditelja,staratelja, deteta.