15.jun se obeležava kao Međunarodni dan borbe potiv nasilja nad starijim osobama širom sveta, pa tako i u Srbiji. Prvi put je ovaj dan u svetu obeležen 15. juna 2006. godine na inicijativu Međunarodne mreže za prevenciju nasilja nad starima.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) jedna od šest starijih osoba doživela je neki oblik zlostavljanja, a jedna od dvadeset četiri osobe prijavljuje.

Nasilje prema starima je primetno, pogotovo porodično. Svetska zdravstvena organizacija je nasilje koje se vrši prema starijim licima definisala kao ,,svaki pojedinačni ili ponavljajući čin ili nedostatak odgovarajućeg postupanja, koji se događa u bilo kojem odnosu očekivanja i poverenja, a koje uzrokuje štetu, bol, nevolju ili nepriliku starijoj osobi” (Svetska zdravstvena organizacija,navedeno prema Republički zavod za socijalnu zaštitu, 2013: 38).

Porodični zakon definiše nasilje u porodici kao „ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice“ (čl. 197, Porodični zakon). U toku 2012. godine, od ukupnog prijavljenog broja nasilja, u 47,9% prijava se radilo o nasilju nad starijima (Republički zavod za socijalnu zaštitu, 2013: 39).

Fizičko i psihičko nasilje nisu jedini pojavni oblici. Dešava se da stari ne daju dobrovoljno svoja primanja, nego ih porodica primorava na to, a prema nekim podacima, finansijsko nasilje je najrasprostranjeniji oblik nasilja prema starijim građanima sa udelom od 11,5% (Ljudska prava u Srbiji, 2016:367).

Posmatranje starih kao slabijih članova društva neretko postaje i pravno utemeljeno. Čovekova pravna sposobnost da ima prava i obaveze ne znači mnogo ako on ne može da preduzima samostalno pravne poslove povodom promene tih prava i obaveza.

Potpuno i delimično lišenje poslovne sposobnosti se olako shvata kada je reč o starim licima.

Potpuno se lišava poslovne sposobnosti „punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju nije sposobno za normalno rasuđivanje te zbog toga nije u stanju da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava i interesa“ (čl. 146, Porodični zakon).

Delimično se lišava poslovne sposobnosti „punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju svojim postupcima neposredno ugrožava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica“ (čl. 147, Porodični zakon).

Praksa u Srbiji da se stariji lišavaju poslovne sposobnosti, potpuno ili delimično, je zabrinjavajuća. Postupak započinje predlogom, završava se rešenjem i širok je krug lica koja mogu da pokrenu postupak.

Iako je zakon jasno definisao da se poslovne sposobnosti potpuno ili delimično lišavaju lica koja zbog bolesti ili psihofizičkih smetnji nisu u stanju da se samostalno staraju o sebi ili svojim postupcima ugrožavaju druge, praksa sudova je neformalno proširila razloge za lišenje poslovne sposobnosti. Starija lica ne gube mentalne ili fizičke sposobnosti samo zato što su starija, kao što ni mladi ne poseduju veću mentalnu ili fizičku sposobnost samo zato što su mlađi. Opasnost od proizvoljnog lišavanja poslovne sposobnosti ogleda se u posmatranju čoveka kao objekta. Jer, iako starije lice zadržava pravnu sposobnost, ono faktički ostaje i bez nje, jer ne može da preduzima poslove koji su u vezi sa pravima i obavezama koje ima.