Smanjenje stepena samostalnosti u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti, starijih bližnjih, pred svaku porodicu, stavlja niz izazova, koji se mogu razlikovati u zavisnosti od toga da li je gubitak samostalnosti postepen ili nagao.

Emocionalni stres: Briga o starijem članu može izazvati osećaj tuge, anksioznosti i frustracije kod članova porodice. Gubitak samostalnosti kod voljene osobe često dovodi do žaljenja za prošlim vremenima i straha od budućnosti. Takođe, često se javlja osećaj krivice i preispitivanje da li dajemo sve od sebe, da li možemo ili da li smo mogli bolje uraditi neke stvari i prevenirati bolest i gubitak samostalnosti bližnjeg člana naše porodice.

Pojam uspešnog starenja, koji često srećemo u literaturi, podrazumeva starenje u odsustvu  bolesti uz minimalne fizičke i mentalne gubitke, visok nivo funkcionalnosti i aktivno učešće u društvenom životu.

No, studije pokazuju da samo 20 do 30% starijih ljudi zadovoaljav kriterijume uspešnog starenja

Mnogi faktori, od stila života koji vodimo, genestke predispozicije, društveno materijalnih okolnosti i podrške okruženja, utiče na kvalitet procesa starenja.

Preko 75% ljudi koji su stariji od 65 godina ima najmanje jednu hroničnu bolest. Od tog procenta, 50% ljudi ima dve ili više hronične bolesti

Najčešće dijagnostikovane hronične bolesti u Srbiji su povišen krvni pritisak (hipertenzija), dijabetes, kardiovaskularne bolesti, artroza i hronične bolesti pluća (poput HOBP.

Rezultati istraživanja iz 2019. godine, sprovedenog od strane Republičkog zavoda za statistiku, pokazuju da starije osobe često prijavljuju i funkcionalne teškoće, kao što su problemi sa pokretljivošću, svakodnevnim aktivnostima i ličnom negom.

O celodnevnoj nezi i pomoći, potrebno je razmišljati, ukolko starija osoba ima ozbiljne poteškoće u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti, ima izraženu depresiju ili konstatovanu demnciju ili Alchajmerovu bolest ili neku drugu bolest (bolesti) zbog koje ima potrebu za kontinuiranom negom.
Takođe, posle određenih hirurških operacija, preloma butne kosti-kuka, neophodan je celodnevni nadzor i nega.

Procena obima i vrste nege i pomoći za starije osobe u kućnim uslovima ključna je za osiguranje njihove sigurnosti, kvaliteta života i dostojanstva.
Proces uključuje analizu zdravstvenih, funkcionalnih i socijalnih aspekata života osobe, ali i kapaciteta same porodice, kako bi se odredilo koje vrste podrške su potrebne.

Nega i pomoć u kući, pokretnim, polupokretnim i nepokretnim osobama, preko Naše Nege, može biti organizovana u vidu:

• Dnevnih smena nege i pomoći u kući (2 do 6 sati dnevno)
• Noćnih dežurtava (12 sati)
• Lične higijene inkontinentnih osoba – jednom, dva puta ili tri puta dnevno.
• Takođe, organizujemo negu i pomoć 24 sata – život sa starim ljudima

Podatak govori da 50% osoba starijih od 65 godina nije sposobno da samostalno obavlja osnovne životne aktivnosti, dok je 25% ove populacije potpuno zavisno od tuđe nege i pomoći.

Podaci koji su navedeni ukazuju na nepovoljan položaj porodica koje su suočene sa nemoći svojih najbližih.Zbog preopterećenosti svakodnevnim životnim problemima i poslovnim obavezama, ali i nedostatka kompetencija, porodice starih osoba, često nisu u mogućnosti da odgovore na njihove potrebe, niti da pruže adekvatnu negu u krugu porodice.U okvakvim situacijama često je,jedna od opcija, smeštaj starije osobe u dom institucionalnog tipa.Ipak, neretko,stari ljudi se protive ovakvom rešenju. Sa druge strane,teži se deinstitucionalizaciji kojapodrazumeva pružanje različitih usluga u zajednici, sa ciljem što dužeg boravka u primarnoj/porodičnoj sredini korisnika, odnosno prevencija institucionalnog zbrinjavanja.
Zbog toga je usluga pomoći i nege u kući starim osobama važan oblik vaninstitucionalne socijalne zaštite starih.
Koncept vaninstitucionalne zaštite podrazumeva da se „pruža podrška starom čoveku da što duže boravi u svom prirodnom, a samim tim i najmanje restriktivnom okruženju“ (Zajić i dr., 2014:146).

Republički zavod za statistiku objavio je 2015.godine studiju pod nazivom „Demografski profil starog stanovništva Srbije“  u kome jasno možemo videti činjenicu da stanovništvo,kako na globalnom nivou,tako i na teritoriji Republike Srbije,postaje sve starije.

Samo 6 decenija ranije Srbija jes spadala u jednu od zemalja sa najmlađom populacijom u Evropi.

Udeo ljudi koji su stariji od 65 godina bio je 5,6%. Prosečna starost 29,1 godina, a indeks starenja 0,19.

Najnoviji rezultati pokazuju da se udeo ljudi koji su stariji od 65 godina povećao na 17,4%. Prosečna starost stanovništva je 42,2 godine, indeks demografskog starenja, koji se meri odnosom starijih ljudi od 65 godina i mlađih od 15 godina je 1,22.

Od 1994.godine,svakog 21.Septembra, obeležava se Svetski Dan borbe protiv Alchajmerove Bolesti, sa ciljem podizanja svesti i edukacije šire populacije o samoj bolesti i o uticaju te bolesti,kako na obolelu osobu, ali i na čitavu porodicu i društvo.

Alchajmerova bolest jeste progresivni degenerativni moždani poremećaj koji za posledicu ima postepeni i nepovratni gubitak pamćenja. Osobe, obolele od ove bolesti vremenom gube orjentaciju u vremenu i prostoru, imaju problem sa govorom, problem u svakodnevnim aktivnostima i vođenju samostalnog života.

Alchajmerova bolest prvi put je zvanično opisana 1906.godine od strane psihijatra Alojza Alchajmera po kome je bolest i dobila svoje ime.

Procene iz 2013.godine pokazuju da u svetu, više od 36 miliona osoba boluje od Alchajmerove bolesti.

U Srbiji se procenjuje da od ove bolesti pati više od 160 000 ljudi, sa tendencijom porasta.

Pretpostavke su da na svakih 7 sekundi jedna osoba na svetu oboli od Alchajmerove bolesti.

Jasno je zašto je bitno podići svest šire javnosti o ovoj bolesti