Kao i svaki vid nasilja, tako I nasilje nad starijim ljudima ima više pojavnih oblika.

Ono može biti: fizičko, psihičko, ekonomsko, seksualno nasilje, ali se pojavljuje u obliku zanemarivanja starijih ljudi.

Jasno je kakve i koliko ozbiljne posledice ostavlja svaki oblik navedenog nasilja na kvaliet života i zdravlje osobe koja ga trpi.

Istraživanja pokazuju da starija osoba koja je bolesna i zavisi od tuđe pomoći ima šansu veću od 50% da postane žrtva nekog oblika nasilja.

Crveni Krst Srbije, objavio je publikaciju pod nazivom Nasilje n ad starijim osobama-studija nasilja u porodici (2015.)

U toj publikaciji čitamo da je istraživanje, koje je sprovedeno u Kanadi pokazalo da je 71% osoba koje su prijavile nasilje, to nasilje pretrpelo od strane svoje dece ili  partnera/partnerke.

Isto istraživanje  nam pokazuje I druge poražavajuće činjenice.

Od ukupnog broja starijih ljudi koji su preminuli usled nekog oblika nasilja, 52% su žene koje su trpele nasilje od svojih partnera, a 25% su muškarci koje su nasilje trpeli od svojih partnerki.

1991. godine Evropsko Veće je pokrenulo istraživanje nasilja nad starijim ljudima u 21 državi.

Istraživanje je pokazalo da je nasilje u porodici nad starijim ljudima mnogo veće, nego se moglo i pretpostaviti.

Kada je reč o Republici Srbiji, u poslednje dve decenije  posvećuje se veća pažnja  nasilju nad starijim ljudima, u vidu ukazivanja na samu problematiku i podizanju svesti da se nasilje nad starijim ljudima  kod nas dešava.

U gorenavedenoj publikaciji stoji podatak da je recimo, istraživanje koje je sprovedeno na teritoriji Grada Kruševca pokazalo da je 23% ispitanih starijih ljudi, većim brojem ženskih osoba, pretrpelo neki vid nasilja ili zanemarivanja.

45% starijih ljudi koji trpe nasilje ne obraća se nikome za pomoć niti isto prijavljuje.

Ova tužna statistika nije karakteristična samo za pomenuti grad, već je geografski široko rasprostranjena.

Same žrtve nasilja, starije osobe, ne prijavljuju nasilje pre svega iz straha da će se nasilje povećati, ako to urade.

Njihova bolest i zavisnost od nasilnika jeste veliki razlog zašto nasilje ne prijavljuju.

Stariji ljudi se takođe plaše da će, ako nasilje prijave, biti smešteni u dom institucionalnog  tipa, od strane nadležnih, što ukazuje na visok stepen nepoverenja prema institucijama koje imaju zadatak zaštite i poštuju potrebe svake osobe koja je žrtva nekog oblika nasilja.

No, ne zaboravimo da jedan od glavnih razloga zašto stariji ljudi ne prijavljuju nasilje /zanemarivanje jeste  stid.

Stid od same pomisli da nekome moraju reći da od strane, u najvećem broju slučajeva, najbližih, trpe fizičko zlostavljanje, psihičko maltretiranje, ponižavanje.

Svedoci nasilja nad starijim ljudima, nasilje ne prijavljuju jer pre svega ne znaju kome da se obrate, niti su informisani šta se može učiniti povodom nasljia kojem svedoče.

Svedoci nasilja nad starijim ljudima imaju zadršku od mešanja u međuljudske odnose druge porodice ili se plaše posledica takvog mešanja.

No, nije retko da sama starija osoba, koja trpi nasilje moli osobu, koja nasilju svedoči, da ništa ne preduzima.

Već iz ovako kratkog osvrta na temu nasilja nad starijijim ljudima, jasno je koliko je važno da ne izbegavamo temu, već da o njoj otvoreno govorimo, kako u najbližem okruženju, tako I putem medija, publikacija, edukacija.

Važno je da se svako od nas informiše koji znaci ukazuju na nasilje nad starom osobom I šta možemo preduzeti ako nasilje vidimo.

Valentina Nikolić