NEGA DEMENTNIH OSOBA – VELIKI IZAZOV

dementia-north-york-medical-clinic

Nega i pomoć ljudima koji boluju od demencije predstavlja veliki izazov kako za negovatelje,tako i za čitavu porodicu. Teško je suočiti se sa činjenicom da član Vaše porodice,ma koliko star bio, na koga ste se do skora oslanjali, sada ima probleme sa pamćenjem,orjentacijom,neretko halucinacije, paranoju ili da pokazuje i znake agresivnog ponašanja. Ovakvo stanje obolelog kod drugih članova porodice izaziva osećaj tuge, šoka, krivice,što dodatno otežava napore da se osobi oboleloj od demncije sačuva dostojanstvo, osećaj sigurnosti i topline. Pored adekvatne terapije i redovne kontrole nadležnog lekara,neophodno je pridržavati se osnovnih saveta o tome kako sprovoditi negu i pomoć dementnoj osobi.

Svakako, naša komunikacija treba da je prilagođena stadijumu bolesti.

  • Trudite se da govorite sporije, mirnim tonom, koristeći kraće i jednostavnije rečenice.
  • Smanjite buku,(radio,televizor),kako bi se osoba mogla fokusirati na ono što izgovarate.
  • Izbegavajte kritike.
  • Osobi koja boluje od demencije ne treba tepati ili joj se obraćati kao detetu ili bebi.
  • Gledajte osobu u oči i zovite je njenim imenom.
  • Dajte joj dovoljno vremena da Vam odgovori i ne prekidajte je
  • Ako osoba ima problem da pronađe pravu reč u datom trenutku, diskretno joj sugerišite reč koja joj je potrebna.

Ukoliko ste doneli odluku da o obolelom članu porodice brinete u njegovoj kući,budite svesni da kuća ili stan u kojoj živi dementna osoba može predstavljati izvor opasnosti, jer obolela osoba vremenom gubi sposobnost uviđanja opasnosti. Kako bi izbegli povrede u kući, bolje je na vreme izvršiti korekcije životnog prostora (obezbediti prozore i vrata, ukloniti klizave otirače i podloge. Sve potencijalno opasne hemikalije, lekove, šibice treba stavljati van domašaja obolelog).

Stručnjaci nam ukazuju da je za negu dementne osobe vrlo važno uspostavljanje svakodnevne rutine.

Upražnjavanje svakodnevnih, već uigranih aktivnoisti je od velike pomoći jer,napredak bolesti smanjuje sposobnost obolelog da planira i inicira.

Njima može predstavljati veliki napor i biti izvor frustracije pokušaj da se u svakodnevne aktivnosti uvode nove stvari.

Zato se treba pridržavati ‚‚dobro poznatog‚‚.

Dobro poznata lica, dobro poznato okruženje, čak i dobro poznata hrana mogu biti izvor sigurnosti za dementnu osobu.

Svakodnevno planiranje aktivnosti i podsticaj dementne osobe u obavljanju istih je od velikog značaja.

U planiranju svakodnevnih aktinosti vodite računa o tome da li je Vaš član porodice voleo da gleda televizijski program, da li je voleo da sluša radio emisiju u određeno vreme dana. Da li je praktikovao ispijanje šolje čaja ili kafe u određeno vreme, da li je praktikovao obaveznu šetnju posle ručka.

Nega i pomoć dementnoj osobi treba da uključuje što više aktivnosti koje je ta osoba praktikovala u svom svakodnevnom životu pre nego što je obolela od demencije, naravno, prilagođene njenom opštem fizičkom stanju.

Treba isplanirati tačno vreme davanja lekova, vreme obroka, kupanja, jer to olakšava stvari kako Vama, tako i oboleloj osobi.

Svakodnevnog plana se treba pridržavati kada god je to moguće, ali trebamo biti svesni da će se i on menjati u zavisnosti od napredovanja bolesti, iznenadnih poseta rodbine, poseta lekara, razvoja drugih bolesti, promene raspoloženja dementne osobe.

Nega i poomoć dementnoj osobi zahteva našu fleksibilnost. Ne treba da nas iznenadi, ako je juče dementna osoba vrlo rado išla u uobičajenu popodnevnu šetnju, a već danas ne želi ni nogom da kroči preko kućnog praga.

Na svakodnevnom planu ne treba insistirati, ako mu se oboleli opire. Moramo pokušati da prepoznamo kada oboleli pokazuje znake uzrujanosti u obavljanju rutinskih obaveza. Tada moramo prilagoditi plan njihovim potrebama.

Nega dementne osobe predstavlja proces pokušaja. Svaki dan sa sobom donosi nove izazove u skladu sa promenom nivoa sposobnosti i ponašanja obolele osobe.