Dan borbe protiv nasilja nad starim ljudima

shutterstock_73057387-752x501

Srbija, kao članica Ujedinjenih Nacija obeležava 15. Jun kao dan borbe protiv nasilja nad starim ljudima.

Na žalost, nasilje nad starim ljudima je u porastu, ali se o njemu malo priča, jer se ono dešava u samom krugu porodice, a same žrtve ga retko prijavljuju . Razlog za neprijavljivanje najčešće je osećaj sramote, potreba da se sam nasilnik kao član porodice zaštiti, ali i starh od nasilnika, osećanja da je sama žrtva krivac za pomenuto nasilje ali i zbog nepoverenja u institucije državnog sistema.

Nasilje nad starim ljudima najčešće svoj koren ima u negativnom  stavu društva i zajednice prema starijoj populaciji.

Nisu nam strani iskazi:

’’Svi stari su isti’’.

’’Svi stari su senilni’’.

’’ Stari ljudi se ne zaljubljuju’’.

’’Stari ljudi su teret društvu i ne mogu biti produktivni.

’stari ljudi su sebični’’

 ’’stari ljudi su konzervativni’’……….

Za sistematsku diskriminaciju baziranu na godinama starosti koristimo izraz “ejdžizam“.  Ovaj termin, prvi je upotrebio Batler 1969. Godine.

Ejdžizam se posle rasizma i seksizma smatra trećom, a po nekim autorima najsurovijom predrasudom.

U odnosu na rasizam i seksizam ejdžizam ima jednu specifičnost

Ukoliko živimo dovoljno dugo, svi možemo postati njegove žrtve

elderabuse3

Ejdžizam je proizvod i posledica socijalizacije. Usvajanje određenih stavova, načina mišljenja i modela ponašanja koji se u društvu smatraju poželjnim , najčešće dovode i do usvajanja predrasuda prema starosti i starima.

Koje su vrednosti poželjne u ovom našem društvu , kakve vrednosti promoviše društvo?

Brzina, promena, snaga, lepota, uspeh , takmičarski duh, moć, sve su ovo vrednosti koje po automatizmu vezujemo za pojam mladosti.

Već pri samom pomenu gorenavedenih vrednosti ,uz njih vezujemo pojam mladosti i tako, čak i ne govoreći protiv starosti, vrednosti koje smo naveli vezujemo isključivo za mladost i time starost isključujemo i dajemo joj negativnu konotaciju.

Važno je naglasiti da su predrasude koje imamo o starosti stečene i naučene , a ne urođene i samonastale.

Prilog ovoj tvrdnji jesu istraživanja koja pokazuju da deca mlađeg uzrasta imaju pozitivan stav prema starosti i starim ljudima

Istraživanja su takođe pokazala da deca školskog uzrasta koja su u sistemu obrazovanja imala programe i projekte u kojima su bili uključeni u kontakt sa starim ljudima imaju pozitivniji stav prema staosti i starim ljudima ,nego deca njihovog uzrasta koja nisu bila uključena u pomenute programe

Medicinske sestre u većem procentu pokazuju stav prema kome smatraju da starost nije ružna sama po sebi, već da zavisi od same osobe i njenog stava prema starosti, opšteg zdravstvenog stanja i slično.

Uključivanje čitavog društva, lokalne zajednice i svakog pojedinca posebno u proces osvešćivanja predrasuda prema starim osobama jeste korak napred ka iskorenjavanju takvih predrasuda i stavova.

Uvek trebamo imati na umu da iz naših predrasuda proizilazi naše delanje koje, nužno vodi ka diskriminaciji populacije prema kojoj pristupamo sa određenom predrasudom.

Ovakve predrasude, a samim tim i naše ponašanje mogu uticati na ponašanje i emocije starijih osoba.

Zbog toga je važno prepoznavati sopstvene predrasude, prevazilaziti stereotipe, generalizacije i u komunikaciji sa drugom osobom treba prepoznavati individualnost.

Edukacija o procesu starenja, razumevanje velike raznolikosti starenja, interakcija sa starim ljudima, pokušaj da se svet vidi iz perspektive stare osobe pomažu nam u naporu da prevaziđemo sopstvene predrasude i stereotipe koje imamo prema starima.